О Сремском фронту






Спомен-обележје "Сремски фронт" налази се на 106. километру аутопута од Београда према Загребу, уз леву обалу реке Босут, покрај села Адашевци. На око 28 хектара подигнута је величанствена меморијално-грађевинска, хортикултурно-пејзажна, историјско-музеолошка и уметничка композиција, чији садржај трајно подсећа све генерације на једну од највећих, најтежих и одлучујућих битака, вођеној против окупатора од 21. октобра 1944. до 14. априла 1945. године. У бици је погинуло преко 15.400 бораца Југословенске армије и савезника. Аутор спомен-обележја је академски вајар Јован Солдатовић.




Спомен-обележје је откривено 12. априла 1988. године пред око 200.000 посетилаца. Према пројекту, спомен-обележје је обликовано земљом, бусеном и печеном опеком, тако да на адекватан начин и достојанствено подсећа на услове и хероизам бораца у шестомесечним борбама у равници Срема. Постоје три целине: Сабиралиште, Алеја части и Музеј. Пут од мале фонтане код улаза води благо закривљеном стазом ка Сабиралишту, које је у облику пресеченог круга, уоквиреног са 70 вертикалних паноа од црвене цигле на којима су бронзане плоче са називима јединица учесница у борбама на Сремском фронту. Сабиралиште представља симбол прикупљања јединица и договора пред јуриш за пробој линија непријатељске одбране, али и на прикупљање снага пред уништење фашизма у Другом светском рату. У средишту су три рељефа од бронзе који приказују операције на Сремском фронту и плоча са текстом врховног команданта Тита. Читав кружни плато омеђен је са осамнаест фрушкогорских липа.








Алеја части је свечана стаза испрекидана подзидама од црвене опеке које симболишу линије немачко-усташке одбране коју пробија ова стаза. На плочицама су исписана имена војника НОВ, Црвене армије, Бугарске народне армије и партизанске бригаде Италија. 

Музеј је кружног облика, покривен, са отвором у средини, чији изглед асоцира на ров и рововски начин борбе. У централном делу је композиција од оружја пораженог непријатеља коју наткриљује пламен као симбол победе. Лево и десно су две велике просторије. У десном је сценска поставка са неколико десетака скулптура од гипса које подсећају на ужасе рата, рад вајара Јована Солдатовића, а у левом музејска поставка.







На спомен-обележју се сваке године 12. априла одржава свечаност уз присуство преживелих бораца, становништва, представника Владе Србије, Војске, дипломатског кора, представника земаља учесница у борбама...

Ток операције

Сремски фронт формиран је 21. октобра 1944. године, одмах по ослобођењу Београда, када су јединице 1. пролетерског и 12. ударног корпуса Народноослободилачке војске Југославије и 19. дивизије Црвене армије Совјетског савеза прешле преко реке саве и напале немачки 68. корпус на фронту од Земуна до Обреновца, гонећи га ка западу. Тиме су отпочеле тешке вишемесечне борбе у сремској равници, на простору омеђеном рекама Дунавом и Савом, а по дубини од Земуна до линије Винковци-Жупања. Борбе против немачких и усташких, добро опремљених и искусних снага, вођене су све до 13. априла 1945. године. Тиме је из основа измењен стратегијски положај југословенског ратишта, створени су потребни услови за коначно ослобођење преосталих делова територије Југославије, побољшани су услови за наступање и дејства јединица Црвене армије на будимпештанско-бечком правцу, немачкој групи армија "Е" онемогућен је маневар при извлачењу снага из Грчке и Албаније ка Мађарској и Аустрији. Тако је Сремски фронт постао најзначајнији део општег фронта у Југославији који је повезивао савезничке фронтове у Европи. На Сремском фронту, у току неколико нападних и одбрамбених операција, са обе стране учествовало је преко 250.000 наоружаних војника.


Учесници

Дванаеста дивизија, две ваздухопловне дивизије, Коњичка бригада, Тенковска бригада, Речна ратна флотила, корпусне и армијска артиљерија, Партизанска бригада "Италија" Народноослободилачке војске, односно Југословенске армије, а повремено и делови два стрељачка корпуса, Дунавске речне флотиле и Ваздухопловне групе "Витрук" (две дивизије), подржани артиљеријским јединицама Црвене армије Совјетског савеза, две дивизије бугарске Отечественофронтовске Народне армије које су се налазиле у саставу 3. украјинског фронта Црвене армије.  На непријатељској страни: ојачана три немачка армијска корпуса и три усташко-домобранске дивизије.
на слици: чета за везу Прве пролетерске бригаде, пред полазак на Сремски фронт


Линије


Прва, тзв. "браон" линија, протезала се од села Добринаца, преко Путинаца, до села Крушедола и изграђена је по систему међусобно неповезаних упоришта.
Друга, "зелена" линија, ишла је од села Јарка преко Руме и Ирига, до села Врдника.
Трећа, "жута" линија, организована је од Сремске Митровице преко села Великих Радинаца, Бешенове и Јаска, до Сремске Каменице.
Четврта, "црна" линија, утврђена је од села Лаћарка преко села Чалме, Дивоша и Ђипше, до Нештина на Дунаву.
Пета, "црвена" линија, протезала се од села Мартинаца преко села Ердевика и Љубе до Илока.
Шеста, "Нибелуншка" линија, имала је два положаја: један од села Адашеваца преко Шида, до села Мохова, и други од села Батроваца преко села Илинаца, Товарника и Ловаса со Опатовца.
Седма, "зелена" линија, водила је од села Отоке преко Оролика и Берка до Сотина.

Текст који смо користили:
др Војислав Суботић, др Миро Чаваљуга, Зоран Пановић, СПОМЕН-ОБЕЛЕЖЈЕ "СРЕМСКИ ФРОНТ", Кале&ТНЗН, Београд, 2004.

важна порука из поеме "Јама" Ивана Горана Ковачића, у Јадовну

за додатно читање и учење:

Школски календар "Дан по дан"
База непокретних културних добара



Коментари